Rajić je bio osnivač Grupe za skandinavske jezike na tom fakultetu (1988).Uređivao je list Republika od oktobra 1990. do juna 1994.godine. Objavio je veliki broj stručnih radova i članaka u srpskim i skandinavskim naučnim časopisima i medijima, kao i veliki broj književnih prevoda sa skandinavskih jezika i na njih, najviše sa norveškog i na norveški. Ljubiša Rajić bio je nosilac ordena Vitez Reda bele ruže (Finska), Vitez Kraljevskog reda Polarne zvezde (Švedska), Medalja Svetog Olafa (Norveška). Dobitnik je nagrade Akademika za zasluge za norvešku kulturu i nauku u inostranstvu, nagrade Švedskog autorskog fonda za zasluge za švedsku književnost u inostranstvu, počasne nagrade norveške zadužbine Slobodna reč za zasluge za norvešku kulturu u inostranstvu.
U Biblioteci XX vek Ljubiša Rajić je objavio svoju prvu knjigu, zbornik Teorija i poetika prevođenja (1981), koji je on uredio, a zatim dve knjige prevoda s norveškog: Mose Jorgensen, Škola koju su osnovali učenici (1979) i Tomas Hilan Eriksen Tiranija trenutka (2003).
