Sa zadovoljtsvom obaveštavamo naše čitaoce i saradnike da je iz štampe izišla nova,
265. knjiga Biblioteke XX vek:
Ivan Čolović
Na rođendanu Republike Srpske:
zabeleške jednog nezvanog gosta
Strana: 266
Cena: 1.200 din
Ivan Čolović (Beograd, 1938) je politički antropolog i pisac. Njegove najpoznatije knjige su: Divlja književnost (1985), Bordel ratnika (1993), Politika simbola (1997), Balkan – teror kulture (2008), Rastanak s identitetom (2014), Smrt na Kosovu polju (2016) i Slike i prilike (2018). Neke od ovih knjiga prevedene su na engleski, francuski, grčki, italijanski, makedonski, nemački, poljski i slovenački jezik. Čolović je osnivač i urednik (1971), a od 1989. godine i izdavač serije knjiga Biblioteka XX vek. Dobio je nekoliko priznanja, među kojima Herderovu nagradu (2000), Orden viteza Legije časti (2001), nagradu „Konstantin Obradović” (2006), zvanje počasnog doktora Varšavskog univerziteta (2010), nagradu „Vitez poziva” (2010) i medalju „Konstantin Jireček”(2012). Za knjigu Smrt na Kosovu polju dobio je nagradu „Mirko Kovač” (2017), a za knjigu Slike i prilike nagradu DK Studentski grad za najbolje delo nefikcijske književnosti (2019). Za ostvarenje u kulturi i umjetnosti u 2024. godini dobio je nagradu „Ahemd Vali” Kulturnog centra Novi Pazar.
Predgovor
Od početka 2024. do sredine 2025. godine mojim stanom povremeno su odjekivali vojnički marševi, trube i bubnjevi, himne, patriotski govori, pesme i recitacije, aplauzi. Cela ova buka dolazila je iz mog kompjutera, ja sam se njoj namerno izlagao i, da odmah priznam, uskoro njome bio sasvim obuzet, fasciniran. Pustio sam da to trešti, da odzvanja, da boli. Nije dolazilo u obzir da stavim slušalice. Moja žena je znala da to radim iz naučnih razloga, i nije se zabrinula za moje zdravlje, jer je i sama naučnica i zna da će temu koju istražuje zaista upoznati ako dozvoli da je ta tema potpuno zaokupi, bila ona za nju intimno nešto privlačno ili odbojno. Ali, našim prvim susedima ova buka mora da je bila čudna, jer ranije ništa slično nije stizalo iz našeg stana.
Trpeo sam sve ovo zato što je tema koja me od pre nekog vremena zaokuplja praznični lik Republike Srpske, kako ona sebe predstavlja na proslavama svog rođendana (9. januar) i u drugim svečanim prilikama, dakle, kad iziđe na scenu. A ona, kao i mnogi dugi slavljenici, na sceni pravi mnogo buke, mnogo je tu muzike, mnogo svečanih govora i pesama, zvona i praporaca, što bi rekao Dositej. Toj larmi i galami izlagao sam se i kada sam se sličnim političkim svečanostima bavio ranije, ali sve do pre desetak godina nisam mogao da dobijem pun i produžen doživljaj zvučnog nasilja koje ide uz ovu vrstu svečanosti. Danas to mogu zahvaljujući onim elektronskim medijima koji političke proslave, komemoracije i druge političke inscenacije snimaju u celini, uz mogućnost da se na neke delove prikazanog vraćate više puta. To je važno za istraživača poput mene, spremnog da nauke radi sve podnese, ali više voli da se muči i zlopati uz kompjuter kod kuće nego da se fizički nađe na mestu događaja. Takvog istraživača, koji preferira virtuelni istraživački teren, nazvao sam internetnologom. Primer kako on radi, koju metodologiju primenjuje, je moja knjiga Etno. Priče o muzici sveta na internetu.
Da bih video kako izgleda Republika Srpska na sceni, kako ona svečano proslavlja svoje praznike, mogao sam da se oslonim na bogatu građu o toj temi, lako dostupnu na internetu. Od tu ponuđenoga, izabrao sam snimke raznih manifestacija kojima je 2024. i 2025. godine obeležen 9. januar, Dan Republike Srpske. Četiri od njih za mene su bile najinteresantnije, pa sam im posvetio punu pažnju, takoreći bio prisutan na njima kao nezvani gost. To su, navodim njihove oficijelne nazive: Svečana akademija povodom Dana Republike Srpske (Banjaluka, 8. januar), Svečani prijem u Vladi Republike Srpske povodom Dana Republike (Banjaluka, 8. januar), Svečani defile pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, javnog i civilnog sektora Republike Srpske (Banjaluka, 9. januar) i Svečani prijem povodom Dana Republike Srpske i godišnjice proglašenja prvog Ustava (Beograd, 28. februar).
Pored toga, nisam propustio da se umešam među goste i posmatrače kulturno-umetničkog programa priređenog na Trgu Republike u Beogradu u sklopu Prvog svesrpskog sabora, održanog 8. juna 2024. godine, a zatim i da se nađem i na svečanoj akademiji u Banjaluci 13. februara 2025. godine, u čast Dana državnosti, koji je te godine postao i praznik koji, zajedno sa Srbijom, slavi i Republika Srpska. Bio sam i na nekim koncertima, gledao bakljade i vatromete kojima su ovi praznici bili propraćeni na radost publike koja voli spektakle sa iluminacijom.
Knjiga ima jedanaest poglavlja U prvih sedam čitalac će naći zapise i zapažanja koji su nastali za vreme mojih virtuelnih poseta svečanostima u Banjaluci i u Beogradu u čast RS, a u preostala tri čekaju ga dodatna objašnjenja i tumačenja viđenog i zapisanog, koja treba da pokažu relevantnost ovih mojih zapažanja za diskusiju o političkim i društvenim problemima sa kojima se danas suočavamo na samo u Bosni i Hercegovini, nego i na drugim mestima, na sve više mesta na kojima svečane i spektakularne inscenacije političke moći imaju veću važnost od političkih institucija. Ili, kraće rečeno, trudio sam se da uverim sebe i mog čitaoca da, posećujući kao nezvani gost ovde opisane svečanosti, nisam gubio vreme.
10. septembar 2025. I.Č.