Kapelar, Andreas – Rusi i Ukrajinci

Andreas Kapelar
Rusi i Ukrajinci: Nejednaka braća
Od srednjeg veka do danas
Prevela sa nemačkog dr Ranka Gašić
Strana : 395
Cena : 1.200 din.

An­dre­as Ka­pe­ler (An­dre­as Kap­pe­ler, 1943) je švaj­car­ski isto­ri­čar, pro­fe­sor eme­ri­tus na Ode­lje­nju za isto­ri­ju is­toč­ne Evro­pe na Uni­ver­zi­te­tu u Be­ču. Od 2016. go­di­ne Ka­pe­ler je od­go­vo­ri ured­nik jed­nog o naj­va­žni­jih ča­so­pi­sa po­sve­će­nih is­tra­ži­va­nju Is­toč­ne Evro­pe – Go­diš­njak za isto­ri­ju­ Ju­go­i­stoč­ne Evro­pe (Ja­hrbücher für Osteuropäische Geschic­hte). Glav­no pod­ruč­je nje­go­vog ra­da je isto­ri­ja Ru­si­je i na­ro­da ko­ji su bi­li u nje­nom sa­sta­vu. Pri­zna­ti je struč­njak za isto­ri­ju mu­sli­ma­na u Ru­si­ji i cen­tral­noj Azi­ji.

Ka­pe­ler je od 1996. go­di­ne ino­stra­ni član Na­ci­o­nal­ne aka­de­mje na­u­ka Ukra­ji­ne i Ču­vaš­ke aka­de­mije na­u­ka, a 2001. go­di­ne po­stao je član Au­strij­ske akad­mi­je na­u­ka. Od Ču­vaš­kog dr­žav­nog univer­zi­te­ta u Če­bok­sa­ri­ju (Ru­ska Fe­de­ra­ci­ja), do­bio je  2007. go­di­ne zva­nje po­časnkog dok­to­ra na­u­ka.

Po jed­nu mo­no­gra­fi­ju Ka­pe­ler po­sve­tio je isto­ri­ja­ma Ru­si­je i Ukra­ji­ne: Isto­ri­ja Ru­si­je (Rus­sische Geschic­hte, Beck, München 2016, 7. iz­da­nje) i Krat­ka isto­ri­ja Ukra­ji­ne (Kle­i­ne Geschic­the der Ukra­i­ne, Beck, München 2022, 8. iz­da­nje).

Iz Predgovora

Ova knji­ga pra­ti me­to­do­loš­ki pri­stup po­znat kao “ukrš­te­na” ili “pre­ple­te­na” isto­ri­ja, što zna­či da se ob­ra­đu­ju me­đu­sob­ne ve­ze, tran­sfe­ri, kon­tak­ti i su­ko­bi dr­ža­va, druš­ta­va, na­ci­ja i kul­tu­ra.[1] Po­seb­nu pa­žnju po­sve­ću­jem pro­ži­ma­nju ide­ja, per­cep­ci­ja, isto­rij­skih na­ra­ti­va, kulturâ se­ća­nja i politikâ istorije. S dru­ge stra­ne, po­sta­vljam i pi­ta­nja o pro­ce­si­ma raz­dva­ja­nja, dis­tan­ci­ra­nja, i za­seb­nom pu­tu raz­vo­ja. Na ovaj na­čin se mo­že iz­lo­ži­ti hi­sto­i­re cro­isée ru­sko-ukra­jin­skih od­no­sa kao in­ter­ak­ci­ja pre­ple­ta­nja i ras­ple­ta­nja. Pri­ tom, sva­ka­ko, ni­je uvek ja­sno ko se s kim i š­ta se s čim pre­pli­će. Poj­mo­vi “ru­ski” i “ukra­jin­ski” pod­lo­žni su stal­noj pro­me­ni, me­nja­ju sa­dr­žaj i bi­va­ju za­me­nje­ni dru­gim poj­mo­vi­ma, i kla­si­fi­ka­ci­ja ovih poj­mo­va ni­je uvek jed­no­znač­na. Da bi se na­pra­vi­la raz­li­ka u od­no­su na esen­ci­ja­li­stič­ke pred­sta­ve o li­ne­ar­nom to­ku for­mi­ra­nja na­ci­je, po­treb­no je uze­ti u ob­zir hi­brid­ne po­jav­ne for­me, vi­še­stru­ke i si­tu­a­ci­o­ne iden­ti­fi­ka­ci­je. Na­ci­o­nal­ne ka­te­go­ri­je su bi­le u kon­ku­ren­ci­ji sa im­pe­ri­jal­nim, re­gi­o­nal­nim, ver­skim i so­ci­jal­nim fak­to­ri­ma, ili u ve­zi sa nji­ma. Da ne bih iza­zvao za­bu­nu, u da­ljem tek­stu ko­ri­stim sa­vre­me­ne poj­mo­ve “ru­ski” (рус­ский/рос­сиянский) i “ukra­jin­ski”, ia­ko se po­me­nu­ta raz­li­ko­va­nja mo­ra­ju ima­ti u vi­du.[2]

Knji­ga je hro­no­loš­ki po­de­lje­na. Na po­čet­ku se ob­jaš­nja­va na­slov: Ru­si i Ukra­jin­ci se ve­ko­vi­ma sma­tra­ju brat­skim na­ro­di­ma, pri če­mu su Ru­si uglav­nom ima­li ulo­gu “ve­li­kog bra­ta” (pr­vo po­gla­vlje). Isto­ri­ja oba “bra­ta” po­če­la je u “za­jed­nič­koj ko­lev­ci” sred­njove­kov­ne Ki­jev­ske Ru­si­je, oko či­jeg na­sle­đa se oni do da­nas spo­re (dru­go po­gla­vlje). Usle­di­la je du­ga fa­za raz­dva­ja­nja i sa­mo­stal­nog raz­vo­ja, ko­ja je za­po­če­la sa upa­dom Mon­go­la u 13. ve­ku i tra­ja­la do 17. ve­ka (tre­će po­gla­vlje). Na­kon to­ga je usle­di­la epo­ha pri­bli­ža­va­nja, pra­će­na in­te­gra­ci­jom ve­ći­ne Ukra­ji­na­ca u Ru­sko (Рос­сиянское) car­stvo i sve ve­ćim pro­ži­ma­njem ukra­jin­skog i ru­skog druš­tva i kul­tu­re (če­tvr­to po­gla­vlje). Na­red­no po­gla­vlje je po­sve­će­no for­mi­ra­nju obe ove “za­ka­sne­le na­ci­je”, ko­je se od­vi­ja­lo u te­snoj in­ter­ak­ci­ji, i ni­je bi­lo do­vr­še­no sve do kra­ja Ru­skog car­stva, a tra­je i da­nas. U še­stom po­gla­vlju ob­ra­đe­ni su asi­me­trič­ni ru­sko-ukra­jin­ski od­no­si u Ru­skom car­stvu 19. i ra­nog 20. ve­ka u po­li­ti­ci, druš­tvu i kul­tu­ri, kao i nji­ho­ve uza­jam­ne per­cep­ci­je. U iz­la­ga­nju pe­ri­o­da od 1917. do 1921. isto­ri­ju ru­ske re­vo­lu­ci­je do­pu­nju­jem isto­ri­jom ukra­jin­ske re­vo­lu­ci­je, ko­ja je do­ve­la do br­ze eman­ci­pa­ci­je “ma­log bra­ta” (sed­mo po­gla­vlje). Pro­men­lji­vi ru­sko-ukra­jin­ski od­no­si u okvi­ru So­vjet­skog Sa­ve­za pred­met su na­red­nog po­gla­vlja, ko­je po­seb­nu pa­žnju po­kla­nja spor­nom pi­ta­nju “ukra­ji­ni­za­ci­je” 1920-ih go­di­na, ma­sov­noj gla­di 1932/33. i ko­la­bo­ra­ci­ji Ukra­ji­na­ca i Ru­sa sa na­ci­o­nal­so­ci­ja­li­stič­kom Ne­mač­kom u Dru­gom svet­skom ra­tu. De­ve­to po­gla­vlje po­sve­će­no je post­so­vjet­skoj isto­ri­ji Ru­si­je i Ukra­ji­ne, sve do ru­sko-ukra­jin­skog ra­ta. U epi­lo­gu go­vo­rim o pro­me­na­ma za­pad­nih per­cep­ci­ja Ukra­ji­ne i Ru­si­je u toku isto­ri­je (de­se­to po­gla­vlje).

[1] Up. An­dre­as Kap­pe­ler: Rus­sland und die Ukra­i­ne. Ver­floc­hte­ne Bi­o­grap­hien und Geschic­hten, Wi­en u. a. 2012, 16 i da­lje (sa da­lje na­ve­de­nom li­te­ra­tu­rom).

[2] O to­me vi­de­ti op­šir­ni­je u 1. po­gla­vlju.