Ivan Čolovič
Na putu u srpski svet.
Ogledi o političkoj antropologiji , 5
Str. 226
Cena: 900 din.
Ivan Čolović (Beograd, 1938) je politički antropolog i pisac. Njegove najpoznatije knjige su: Divlja književnost (1985), Bordel ratnika (1993), Politika simbola (1997), Balkan – teror kulture (2008), Rastanak s identitetom (2014), Smrt na Kosovu polju (2016) i Slike i prilike (2018). Neke od ovih knjiga prevedene su na engleski, francuski, grčki, italijanski, makedonski, nemački, poljski i slovenački jezik. Čolović je osnivač i urednik (1971), a od 1989. godine i izdavač serije knjiga Biblioteka XX vek. Dobio je nekoliko priznanja, među kojim Herderovu nagradu (2000), Orden viteza Legije časti (2001), nagradu „Konstantin Obradović“ (2006), zvanje počasnog doktora Varšavskog univerziteta (2010), nagradu „Vitez poziva“ (2010) medalju „Konstantin Jireček“(2012). Za knjigu Smrt na Kosovu polju dobio je nagradu “Mirko Kovač” (2017), a za knjigu Slike i prilike nagradu DK Studentski grad za najbolje delo nefikcijske književnosti (2019).
Iz Predgovora
Ova knjiga je peti nastavak serije koja je počela sa knjigom Politika simbola (1997). Ovde je reč o događajima koji su u toku poslednje tri godine, od kraja 2020. do oktobra 2023. godine, privukli moju pažnju i pobudili moju želju da ih komentarišem. Kao u prethodnim knjigama ove serije, i ovde analiziram primere nacionalističke politike u Srbiji i drugim postjugoslovenskim zemljama, najviše one u kojima se politika javlja u prikrivenom obliku, kao kultura ili kao nauka ili kao religija. Samo relativno mali broj takvih primera. Mnogo više je onih koje sam konstatovao, koje sam arhivirao, u nekim slučajevima čak smislio i naslov teksta koji ću im posvetiti, ali na tome se moje bavljenje njima završilo.
To mi se događalo i ranije, ali poslednjih godina sve više je za mene vrlo inspirativnih političkih događaja koje ne stižem da komentarišem. Popustio sam i usporio, što je sasvim očekivano. Za razliku od mene, nacionalizam u Srbiji ojačao je i ubrzao se, što je takođe očekivano. Intenzivirana je proizvodnja emocijama straha i mržnje natopljenih slika života Srba na Kosovu, u BiH, u Crnoj Gori, u Makedoniji i u Hrvatskoj. Sve češće i sve otvorenije ističu se zahtevi za kulturnim, političkim i teritorijalnim ujedinjenjem „srpskih zemalja“, odnosno, „srpskog sveta“. Ubrzano je udaljavanje Srbije od Zapada i njeno približavanje Rusiji i Kini. Sve odlučnije i sve brže revidira se odnos prema narodnooslobodilačkoj borbi u Drugom svetskom ratu i antifašizmu i srpska „duša“ traži se u rehabilitovanom četništvu.
Od svega toga u ovoj knjizi ima tek ponešto. Ono što me ohrabruje da je ipak preporučim čitaocu je pristup nacionalizmu, „čitanje“ nacionalizma koje ovde, kao i u drugim knjigama ove serije, primenjujem i demonstriram. Pažnju usmeravam na diskretne, skoro neprimetne komponente nacionalističkog diskursa, koje se često kriju u naizgled neupitnim i apolitičnim mislima i delima kulturne i crkvene elite. U skladu s tim, trudim se da se ne zadržavam više nego što je neophodno na onome što rade i pričaju glavni likovi političkog pozorišta, koji su stalno na stejdžu, nego da se pozabavim i nosiocima sporednih uloga, čiji se doprinos opstanku ovog pozorišta uglavnom potcenjuje. Zato ovde čitaoca upoznajem i sa profesorkom koja povezuje nastavu engleskog jezika i veronauke, sa funkcionerkom jedne male stranke koja nacionalno nepodobne udžbenike baca u đubre, sa lekarom, nekadašnjim saradnikom mafije, koji danas pravi spomenike srpskih srednjovekovnih vladara, sa mafijašem koji glumi profesora u jednoj osnovnoj školi, sa ratnim zločincem koji to isto radi u drugoj osnovnoj školi, sa kondicionim trenerom koji je osnovao udruženje za promociju nacionalne inteligencije, i sa drugim saradnicima kulturne i političke elite u zahuktalom poslu obnove i izgradnje srpskog nacionalizma. Verujem da se tako stiže do slike na kojoj se vidi od čega se i kako ovaj nacionalizam svakodnevno i na svakom mestu pravi, slike umnogome različite od uobičajene predstave o nacionalizmu kao stabilnom, bogu i ljudima dragom sistemu vlasti, koji, za razliku od drugih „ideoloških“ političkih sistema, postoji na takoreći prirodan način. U poststrukturalističkoj teoriji diskursa to se zove dekonstrukcija. Ja radije kažem – ironija.
Sadržaj
Predgovor
Antipolitička demokratija u Crnoj Gori
Vučić na krstu
Argumentum ad pornographiam
Veronauka na času engleskog
Vrpca
Udžbenike u đubre!
Justinovac na I.
Zaštitimo i politiku!
Fašizam kao identitarizam
Majstor nadgradnje
Vidovdani dr Stajkovca
Sa kosovske osmatračnice
Kako je Novak Đoković postao Srbenda
Na putu u srpski svet
Za ratni zločin dovoljan je nacionalizam
Mir, stabilnost, Koraks
Cipele premijerke Brnabić
Ustali protiv Miloševića, jer ga nisu razumeli
„Kad se vojska na Kosovo vrati“
Ustaj inteligencijo, otadžbina zove
Gde ti je bila pamet, Kristijane?
Bića čopora u šoku
Bitka za Tvrtka
Prikazi:
Jaroslav Pecnik, ”Fatalna privlačnost nacionalizma”, u: Novi list, 10.12.2023.