Pro­log: SA­VE­TI BAL­KAN­SKOM KNE­ZU

Pro­log

SA­VE­TI BAL­KAN­SKOM KNE­ZU

 

Dra­gi bal­kan­ski kne­že,

Če­sti­tam ti na ne­dav­noj iz­bor­noj po­be­di.

Pret­po­sta­vljam da bi sa­da že­leo da za­u­vek osta­neš na vla­sti. Тo vi­še ni­je ta­ko jed­no­stav­no kao što je ne­ka­da bi­lo, ali još je iz­vo­dlji­vo, ako se pri­dr­ža­vaš de­set sa­ve­ta iz­lo­že­nih u na­stav­ku.

Za­pam­ti da oce­na da si do­bar re­for­ma­tor i de­mo­kra­ta uvek vi­še vre­di ako do­la­zi od stra­na­ca, iz Evrop­ske uni­je ili od me­đu­na­rod­nih po­sma­tra­ča i or­ga­ni­za­ci­ja. Oni u svom su­du mo­gu bi­ti stro­ži od do­ma­će pu­bli­ke, ali ta­ko­đe su sla­bi­je oba­veš­te­ni i ve­ro­vat­no će br­zo iz­gu­bi­ti in­te­re­so­va­nje za tebe.

1. Kon­tro­li­ši iz­bo­re, ne na dan gla­sa­nja, već una­pred.

Ne­ki od tvo­jih pret­hod­ni­ka mo­gli su do­zvo­li­ti se­bi da jed­no­stav­no na­pu­ne gla­sač­ke ku­ti­je svo­jim li­sti­ći­ma, da po­di­žu mr­tve da gla­sa­ju za njih ili, još bo­lje, da se po­bri­nu da ne­ma­ju pro­tiv­kan­di­da­ta. Ali to vi­še ni­je mo­gu­će. Da­nas se pod­ra­zu­me­va da mo­raš po­be­di­ti na iz­bo­ri­ma i osi­gu­ra­ti po­drš­ku stra­na­ca. Svet je mo­žda ma­nje pro­bir­ljiv ka­da su u pi­ta­nju Kav­kaz ili Afri­ka, ali ako vla­daš na Bal­ka­nu, mo­raš se pri­ka­za­ti kao do­bar de­mo­kra­ta. Na­rav­no, dra­gi moj kne­že, to ne zna­či da to mo­raš i bi­ti.

Po­sma­traj iz­bo­re pre sve­ga kao šan­su da oja­čaš svo­je po­zi­ci­je. Pa­žlji­vo bi­raj ka­da ćeš ih ras­pi­sa­ti: če­sti van­red­ni iz­bo­ri pru­ža­ju ti pri­li­ku da uhva­tiš opo­zi­ci­ju u ras­ko­ra­ku i osvo­jiš no­ve gla­so­ve u tre­nut­ku ka­da ti je po­pu­lar­nost na vr­hun­cu. Ako tre­ba, po­nu­di bi­ra­či­ma neš­to nov­ca ili im opro­sti deo du­ga za stru­ju. Ima do­sta na­či­na da uz ne­ve­li­ka ula­ga­nja do­bi­ješ mno­go gla­so­va. Raz­mo­tri i mo­guć­no­sti da po­nu­diš no­vac da ne gla­sa­ju (bar oni­ma ko­ji gla­sa­ju za tvog pro­tiv­ni­ka). Ta­ko­đe je ko­ri­sno da pred­stav­ni­ke opo­zi­ci­je pri­ka­zu­ješ kao sum­nji­ve, sek­su­al­no de­vi­jant­ne, ne­lo­jal­ne i uopšte pro­ble­ma­tič­ne oso­be.

2. Kon­tro­li­ši me­di­je, po­bri­ni se da bu­de mno­go raz­li­či­tih gla­so­va i da svi go­vo­re isto, i uvek dr­ži uz se­be be­snog psa.

Što se do­ma­ćeg te­re­na ti­če, za op­sta­nak na vla­sti su ti naj­va­žni­ji me­di­ji.

Ni­si vi­še nji­hov vla­snik, kao što su bi­li tvo­ji pret­hod­ni­ci. Ali zna se da da­nas ne­ma mno­go eko­nom­ski ne­za­vi­snih me­di­ja. Naj­lak­še ćeš ih kon­tro­li­sa­ti ako osi­gu­raš da ogla­ši­va­či ku­pu­ju re­klam­ni pro­stor sa­mo u me­di­ji­ma ko­ji le­po go­vo­re o te­bi (ne za­bo­ra­vi, ti si naj­ve­ći ogla­ši­vač u ze­mlji). Ve­ro­vat­no su mno­gi li­sto­vi i TV sta­ni­ce u vla­sniš­tvu za­pad­nih me­dij­skih ku­ća ko­ji­ma je vi­še sta­lo do pro­fi­ta ne­go do stan­dar­da iz­veš­ta­va­nja, ili u ru­ka­ma sum­nji­vih lo­kal­nih bi­zni­sme­na ko­ji­ma si­gur­no mo­žeš pro­na­ći ne­ke za­o­sta­le ne­pla­će­ne po­re­ze.

No­vi­na­ri po­ne­kad ume­ju da bu­du na­por­ni, a naj­bo­lji na­čin da ih do­ve­deš u red je­ste da im tu i ta­mo za­pre­tiš, ni­ka­ko ne jav­no, ali sva­ka­ko pri­ti­sni ne­ko­li­ci­nu. Ve­ći­na će se ra­do okre­nu­ti sa­mo­cen­zu­ri.

3. Go­vo­ri če­sto o Evrop­skoj uni­ji i že­lji da im se pri­dru­žiš, ali ne­ka sig­na­li ko­je im ša­lješ bu­du kon­tra­dik­tor­n.

Mo­žda ne raz­u­meš pro­je­kat Evrop­ske uni­je ili ti do nje­ga ni­je na­ro­či­to sta­lo, što je sa­svim na me­stu, ali po­ka­zi­va­nje že­lje da se pri­klju­čiš EU se jed­no­stav­no pod­ra­zu­me­va. Bez to­ga ve­ro­vat­no ne bi ni po­be­dio na iz­bo­ri­ma, jer da­nas svi ho­će da uđu u Evrop­sku uni­ju. Ta­ko­đe, ako ne po­ka­zu­ješ do­volj­no po­drš­ke za pristup EU, la­ko bi mo­gao za­vr­ši­ti na po­li­tič­koj mar­gi­ni, jer ti za for­mi­ra­nje vla­de tre­ba nji­hov bla­go­slov. Za­to po­ka­ži že­lju da se pri­klju­čiš, ali bu­di neo­d­re­đen i neo­d­lu­čan u svo­jim iz­ja­va­ma. Ako pre­te­ru­ješ sa na­klo­noš­ću Evrop­skoj uni­ji, to se mo­že pro­tu­ma­či­ti kao da se pre­te­ra­no tru­diš da pri­do­bi­ješ part­ne­ra ko­me do te­be ni­je sta­lo. Za­to po­ka­ži i svo­je sum­nje u evrop­ski pro­je­kat.

4. Go­vo­ri o bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je i re­for­ma­ma. Go­vo­ri, go­vo­ri, a po­ne­kad ne­ko­ga i za­tvo­ri.

Ko se da­nas za­la­že za ko­rup­ci­ju? Ni­ko. To zna­či da ne­ma si­gur­ni­je te­me za iz­bor­ne kam­pa­nje i sva­ku dru­gu pri­go­du. Bi­lo bi ko­ri­sno da se pri­ka­žeš kao ne­u­stra­ši­vi bo­rac pro­tiv ko­rup­ci­je, a da  ko­rum­pi­ra­ne po­li­ti­ča­re pred­sta­viš kao naj­ve­će ne­pri­ja­te­lje tvo­je vla­sti. Ta­ko ćeš sen­ku ko­rup­ci­je ba­ci­ti i na opo­zi­ci­ju.

Na­rav­no, ako ni­si spre­man da to­le­ri­šeš iz­ve­snu me­ru ko­rup­ci­je, teš­ko ćeš op­sta­ti na vla­sti. Ali sva­ka­ko gle­daj da u toj bor­bi tu i ta­mo ostva­riš po­ne­ki uspeh, da ne­ko­ga uhap­siš i po­ša­lješ pred sud. Ne za­bo­ra­vi da je hap­še­nje uvek va­žni­je od pre­su­de. Uhap­si i po­ne­kog od svo­jih. Ta­ko ćeš iz­gle­da­ti ozbilj­ni­je. Od ko­ri­sti su i me­dij­ski iz­veš­ta­ji o skrom­nom ži­vot­nom sti­lu, a u pri­ja­vlji­va­nju imo­vi­ne do­zvo­li se­bi ma­lo kre­a­tiv­ne slo­bo­de.

5. Re­ša­vaj sta­re pro­ble­me sa su­se­di­ma, da bi te hva­li­li, i stva­raj no­ve pro­ble­me, da bi sa­ču­vao po­pu­lar­nost.

Evrop­ska uni­ja i stran­ci vo­le ka­da se le­po sla­žeš sa kom­ši­ja­ma, pa ne bi bi­lo lo­še da odvo­jiš ma­lo vre­me­na da ih po­se­tiš, ne sa­mo za­to što ima­ju bo­lje ho­te­le na mo­ru: raz­go­va­raj­te o re­gi­o­nal­noj sa­rad­nji i o za­jed­nič­koj evrop­skoj bu­duć­no­sti (pre­po­ru­ču­jem mo­ju knji­gu Sto pri­god­nih go­vo­ra za bal­kan­ske kne­že­ve).

Na­rav­no, sta­ri i no­vi pro­ble­mi sa su­se­di­ma su ko­ri­sni za odr­ža­va­nje do­brih po­zi­ci­ja u ze­mlji. Ta­ko mo­žeš skre­nu­ti pa­žnju sa dru­gih pro­ble­ma i do­bi­ti pri­li­ku za još jed­no po­stro­ja­va­nje oko za­sta­ve. Niš­ta ni­je bo­lje za po­di­za­nje po­pu­lar­no­sti u ze­mlji od plju­va­nja po su­se­di­ma. Ali i tu tre­ba na­ći pra­vu me­ru  – ka­ko u isto vre­me is­pu­ni­ti že­lje stra­na­ca i usre­ći­ti do­ma­ću pu­bli­ku.

6. Bi­raj što ra­zno­vr­sni­je pri­ja­te­lje u ino­stran­stvu; ne­ki­ma ćeš se do­pa­sti zbog ono­ga što je­si, ne­ki­ma zbog ono­ga što tvr­diš da je­si.

Evrop­ska uni­ja je tvoj naj­ve­ći in­ve­sti­tor, do­na­tor i naj­bo­lja šan­sa za bu­duć­nost, ali ne­moj se zbog to­ga ogra­ni­ča­va­ti na EU. Ako ma­lo fler­tu­ješ sa dru­gi­ma, pred­stav­ni­ci EU će bi­ti lju­bo­mor­ni, pa će ti po­klo­ni­ti vi­še pa­žnje. Ta­ko­đe, ta­ko ćeš po­ka­za­ti da si svoj čo­vek. Ne za­bo­ra­vi da ima in­ve­sti­to­ra i do­na­to­ra ko­ji ne po­sta­vlja­ju ta­ko mno­go uslo­va kao Evrop­ska uni­ja. Deo tih sred­sta­va mo­žeš is­ko­ri­sti­ti da pla­tiš za po­li­tič­ke uslu­ge u ze­mlji. Ipak, ne za­bo­ra­vi da uvek po­sto­ji mo­guć­nost da oni ko­ri­ste te­be, pa se ne­moj iz­ne­na­di­ti ako jed­nog da­na iz­gu­be in­te­re­so­va­nje i za­bo­ra­ve te.

7. Svo­je gla­sa­če za­poš­lja­vaj, a one dru­ge ot­puš­taj.

Naj­si­gur­ni­ji na­čin da osta­neš na vla­sti je­ste da svo­jim gla­sa­či­ma daš po­sao. Na ras­po­la­ga­nju ti je ve­li­ki broj  rad­nih me­sta, od eks­pe­ra­ta do ku­va­ra.

Ka­da svi shva­te da je član­stvo u tvo­joj par­ti­ji glav­ni kri­te­ri­jum za do­bi­ja­nje po­sla, to će te­bi i stran­ci do­ne­ti mno­go po­drš­ke i gla­so­va. Slu­žbe­ni­ci u jav­nom sek­to­ru će ti osi­gu­ra­ti de­se­ti­ne gla­so­va sa­mo da bi sa­ču­va­li rad­no me­sto. Pro­tiv­ni­ke ot­puš­taj, ka­ko u dr­žav­noj upra­vi ta­ko i u pri­vat­nom sek­to­ru (ipak si ti onaj ko­ji kon­tro­li­še to­ko­ve nov­ca u ze­mlji). Ako to ni­je mo­gu­će, ot­puš­taj im oče­ve, maj­ke, se­stre, bra­ću. Ima mno­go na­či­na da ih na­te­raš da do­bro raz­mi­sle ka­ko  će go­vo­ri­ti o te­bi.

8. Vla­da­vi­na pra­va – tvo­ja vla­da­vi­na, tvo­je pra­vo

Stran­ci stal­no go­vo­re o vla­da­vi­ni pra­va. Što se to­ga ti­če, dra­gi bal­kan­ski kne­že, pre­po­ru­ču­jem ti da spre­miš do­bru za­li­hu ak­ci­o­nih pla­no­va i stra­te­gi­ja. Ali u prak­si je naj­va­žni­je da ti za­ko­ni bu­du do­volj­no kom­pli­ko­va­ni da se ne mo­gu uni­ver­zal­no pri­me­nji­va­ti i da uvek sa­dr­že ne­ke ele­men­te ne­za­ko­ni­to­sti ko­je po po­tre­bi mo­žeš is­ko­ri­sti­ti. Na pri­mer, de­mon­stran­te mo­žeš ka­žnja­va­ti vi­so­kim nov­ča­nim ka­zna­ma zbog ome­ta­nja sa­o­bra­ća­ja, a ima i dru­gih ko­ri­snih pro­pi­sa ko­ji­ma ćeš ih pod­se­ća­ti da je pra­vo iz vla­da­vi­ne pra­va sa­mo tvo­je pra­vo.

9. Ne ve­zuj se za ide­o­lo­gi­je, od to­ga će te sa­mo bo­le­ti gla­va.

Ne­moj se hva­ta­ti za ja­sno de­fi­ni­sa­ne ide­o­lo­gi­je, jer ta­ko se ve­zu­ješ za sta­vo­ve ko­ji će ti ka­sni­je pra­vi­ti pro­ble­me. Kon­cen­tri­ši se na naj­ši­re po­sta­vlje­ne ci­lje­ve, kao što su Evro­pa, slo­bo­da, pro­spe­ri­tet, i klo­ni se pre­vi­še kon­kret­nih am­bi­ci­ja.

Bi­lo bi do­bro da se u svoj­stvu pri­dru­že­nog čla­na ili po­sma­tra­ča pri­klju­čiš ne­koj od evrop­skih ili me­đu­na­rod­nih po­ro­di­ca par­ti­ja, kao što je So­ci­ja­li­stič­ka in­ter­na­ci­o­na­la ili Evrop­ska na­rod­na par­ti­ja. To će ti pru­ži­ti iz­ve­stan le­gi­ti­mi­tet na me­đu­na­rod­noj sce­ni i ubla­ži­će kri­ti­ke iz ino­stran­stva. Ali ne­moj to me­ša­ti sa ide­o­lo­gi­jom – ni­ko ti ni­je dao glas zbog tvo­je ide­o­lo­gi­je. Gla­sa­ju za te­be zbog ono­ga što pred­sta­vljaš i zbog rad­nog me­sta ko­je si dao ne­či­joj tet­ki.

10. Obe­ća­vaj pro­me­ne i po­bri­ni se da sve osta­ne ist.o

Svi tra­že pro­me­ne. Tvo­ji gla­sa­či su u sta­nju eko­nom­ske kri­ze pro­ve­li 28 od po­sled­njih 35 go­di­na i sa­da že­le pro­me­ne na­bo­lje. Za­to im ne­moj go­vo­ri­ti da će sve osta­ti isto, ne­go im na­sli­kaj sli­ku ne­ke lep­še bu­duć­no­sti. Pro­me­ne su ri­zič­ne. Za­to sve osta­vi ka­ko je­ste, jer pro­me­ne je la­ko obe­ća­va­ti, ali u stvar­nom ži­vo­tu to je sa­mo ne­po­tre­ban ri­zik. Obe­ća­va­nje pro­me­na pod­ra­zu­me­va ne­pre­sta­nu kam­pa­nju. Vo­di svoj ka­bi­net kao da je iz­bor­ni štab. Ta­ko ćeš uvek osta­vlja­ti uti­sak ener­gič­nog po­li­ti­ča­ra i bi­ćeš spre­man za van­red­ne iz­bo­re u sva­kom tre­nut­ku. Iz­gle­da­ćeš čak kao da si u opo­zi­ci­ji, ia­ko to odav­no vi­še ni­si. Naj­bo­lji na­čin da se pro­go­vo­ri na te­mu pro­me­na je­su na­ja­ve iz­me­na u sa­sta­vu vla­de, če­ste pro­me­ne dr­žav­nih po­li­ti­ka i ob­ja­ve ve­li­kih pla­no­va za bu­duć­nost.

Dra­gi bal­kan­ski kne­že,

Vla­st je kao ples na ivi­ci vul­kan­skog kra­te­ra. Da bi osvo­jio vlast, mo­raš po­ka­za­ti da si de­mo­kra­ta i da se za­la­žeš za ula­zak u Evrop­sku uni­ju. Da bi vlast sa­ču­vao, mo­raš za­bo­ra­vi­ti na da­ta obe­ća­nja. Ina­če će ne­ko dru­gi uze­ti vlast i str­pa­ti te u za­tvor. Za­to mo­raš pro­na­ći onu tan­ku li­ni­ju iz­me­đu stva­ri ko­je že­le da ču­ju tvo­ji gla­sa­či i ono­ga što že­li da ču­je Evrop­ska uni­ja i ra­di­ti  neš­to tre­će.

Že­lim ti mno­go sre­će. Ima vla­da­la­ca ko­ji­ma ovaj po­sao od­lič­no ide, a uz ma­lo ve­žbe i ti bi mo­gao bi­ti je­dan od njih.

(Bi­ber, 2015)

 

Ka­da sam pi­sao ove pre­po­ru­ke ne­i­me­no­va­nom bal­kan­skom au­to­kra­ti za blog Lon­don­ske ško­le eko­no­mi­je na osno­vu pre­da­va­nja ko­je sam ta­mo dr­žao 2015. go­di­ne, ni­sam ni slu­tio ko­li­ko će mo­ji iro­nič­ni sa­ve­ti bi­ti po­pu­lar­ni. Tekst je po­de­ljen na druš­tve­nim mre­ža­ma hi­lja­da­ma pu­ta i za sa­mo ne­ko­li­ko da­na po­ja­vi­li su se pre­vo­di na sve je­zi­ke Bal­ka­na, uklju­ču­ju­ći ur­ne­be­snu al­ban­sku ver­zi­ju u sti­lu špi­ce Ra­to­va zve­zda. U me­đu­vre­me­nu su žr­tve i sa­rad­ni­ci ne­kih od bal­kan­skih kne­že­va ko­je sam imao u vi­du pi­šu­ći ove re­do­ve po­tvr­di­li nji­ho­vu tač­nost. Spi­sak mojih saveta je ko­riš­ćen i pri­li­kom iz­no­še­nja op­tu­žbi na ra­čun lo­kal­nih vla­sto­dr­ža­ca zbog po­či­nje­nih zlo­u­po­tre­ba. Na pri­mer, 7. fe­bru­a­ra 2019, Oerd Bu­ljuk­ba­ši, po­sla­nik De­mo­krat­ske stran­ke u al­ban­skom par­la­men­tu, ci­ti­rao je mojih de­set sa­ve­ta bal­kan­skom knezu kao pre­ci­zno pred­vi­đa­nje po­na­ša­nja ak­tu­el­ne vla­de (Ku­ven­di i Shqip­ërisë 2019).

Ti sa­ve­ti, na­rav­no, ni­su skup pre­po­ru­ka, već moj po­ku­šaj da ra­sve­tlim me­ha­ni­zme ko­ji­ma lo­kal­ni moć­ni­ci (uvek su to muš­kar­ci) vla­da­ju dr­ža­va­ma na Bal­ka­nu, pre­tva­ra­ju­ći se da su pro­e­vrop­ski ori­jen­ti­sa­ni re­for­mi­sti i de­mo­kra­te, dok u prak­si ko­ri­ste sve po­zna­te au­to­krat­ske me­to­de. U vre­me ka­da sam pi­sao savete bal­kan­skom kne­zu fru­stri­ra­la me je či­nje­ni­ca da stran­ci pot­pu­no za­ne­ma­ru­ju ta­kve obra­sce po­na­ša­nja, da za­pad­ne vla­de i Evrop­ska uni­ja na­sta­vlja­ju da se do­dvo­ra­va­ju au­to­krat­skim vla­da­ri­ma u re­gi­o­nu i ta­ko im pru­ža­ju le­gi­ti­mi­tet i osna­žu­ju ih. Su­de­ći po po­pu­lar­no­sti ovih saveta i re­ak­ci­ja­ma ko­je su do me­ne do­pr­le, oni su po­go­di­li me­tu i uka­za­li na ozbi­ljan pro­blem.

I u narednim godinama, kako je utvrdila grupa za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG), demokratija u regionu bila je na silaznoj putanji, ali strani faktori nisu obraćali pažnju na ovaj trend.Re­zul­tat is­tra­ži­vač­kog ra­da gru­pe je stu­di­ja Kri­za de­mo­kra­ti­je na Za­pad­nom Bal­ka­nu: au­to­ri­ta­ri­zam i EU sta­bi­lo­kra­ti­ja ob­ja­vlje­na 2017, u ko­joj je uka­za­no na ja­ča­nje au­to­ri­tar­nih ten­den­ci­ja ia­ko se re­gion for­mal­no pri­bli­ža­va Evrop­skoj uni­ji (Bi­E­PAG 2017). Ter­min „sta­bi­lo­kra­ti­ja“ pr­vi je upo­tre­bio Sr­đa Pa­vlo­vić da bi opi­sao si­tu­a­ci­ju u Cr­noj Go­ri kra­jem 2016, oso­be­nu po po­drš­ci ko­ju je re­žim do­bi­jao iz ino­stran­stva, na­ro­či­to iz za­pad­nih ze­ma­lja, upr­kos evi­dent­noj uko­re­nje­no­sti ne­de­mo­krat­skih prak­si (Pavlović 2016).[1] Od ta­da je ter­min ušao u ši­ru upo­tre­bu kao opis za ta­kve po­gub­ne di­na­mi­ke unu­traš­njeg au­to­ri­ta­ri­zma i spolj­ne po­drš­ke (Bi­e­ber 2018, Eco­no­mist 2017).

Ova knji­ga je po­ku­šaj da se pro­blem bal­kan­skih kne­že­va i sta­bi­lo­kra­ti­je is­tra­ži na je­dan aka­dem­ski i si­ste­ma­ti­čan na­čin u kon­tek­stu glo­bal­nog uspo­na kom­pe­ti­tiv­nog au­to­ri­ta­ri­zma.

 

[1] Daj­mel i Pri­ma­ta­ro­va su koristili termin sta­bi­lo­kra­ti­ja da opi­šu sta­nje u Al­ba­ni­ji 2012. go­di­ne. (Deimel i Primatarova 2012)