Šta je sad „Titostalgija”, pitate se, dragi čitaoci – vi, koji ćete se na osnovu informacija pokupljenih iz ovog stupca, hvaliti kako ste pročitali studiju slovenačkog profesora. Upamtite, titostalgija je, kako već u predgovoru napominje kulturolog Mitja Velikonja, nostalgija za Josipom Brozom Titom. („Titostalgiju definišem kao nostalgični diskurs o pokojnom jugoslovenskom predsedniku na bivšim prostorima posle raspada zajedničke države.”)
Mitja Velikonja napominje da ga tokom ovog istraživanja nije zanimala Brozova biografija, kao ni dokazane, pripisane ili izmišljene biografske epizode; „nisam kopao po arhivama kojekakvih tajnih službi i nacionalnih institucija”. „Titostalgija” zbog toga nije knjiga o Titu, već knjiga posle Tita: ozbiljno, ali i duhovito naučno istraživanje na temu šta i kome Broz nešto znači ovde i sada. „Zašto danas u javnosti uprkos svemu ostaje njegov poprilično pozitivan lik, kako to da ga poštuju toliko različite skupine ljudi, zašto o njemu nastaje nova masovno-kulturna produkcija, zašto se njegovo ime još i dan-danas „prodaje”, na ovaj ili onaj način.”
Odgovor na ova pitanja Mitja Velikonja ne pronalazi samo u knjigama, već kreće u potragu za konkretnim primerima koje će u knjizi studiozno analizirati. Primere će sakupljati po svim delovima nekadašnje SFRJ, „u novim državicama, protektoratima, entitetima, distriktima, federacijama, enklavama, oslobođenim i okupiranim teritorijama”, ali i na internetu, u dijaspori… Svi ti pronađeni „suveniri” sa Titovim likom, naći će se sakupljeni u ovoj knjizi. Tito na privescima za ključeve, na značkama, magnetnim stikerima za frižidere, upaljačima, tanjirima, bocama, pepeljarama i vazama. Na naštampanim majicama, kapama, bedževima, čarapama, statuetama… Na cigaretama i vinima sa Brozovim imenom na etiketi; pa u apartmanima, na kalendarima, grafitima, antikvitetima, stvarnim i virtuelnim lokacijama; filmovima, knjigama, pozorišnim predstavama, slikama i reljefima.
Sav taj inventar učinio je knjigu izuzetno čitljivom i duhovitom. No, što je najvažnije, iza popisa vezanog za Titov lik, prvo se našla ozbiljna studija o pojmu nostalgije, a potom i savršeno analitično razgrađivanje složenog fenomena same titostalgije. (Citat: „Biću konkretniji: reči titostalgičara – Tito je živ! – treba prihvatiti doslovno: njihov Broz je lik iz sadašnjosti, ne iz prošlosti. Broz iz titostalgije nije taj toliko traženi drugi Tito, on se nije vratio već je u njoj ponovo oživeo…”)
Mića Vujičić (Blic, 26. decembar 2010.)