Mitja Velikonja
POLITIČKI GRAFITI
Primeri iz postsocijalističkih država Balkana i Centralne Evrope
Prevela s engleskog Slobodanka Glišić
Strana: 384
Cena: 900 din
Mitja Velikonja (1965) je profesor na Univerzitetu u Ljubljani, gde predaje studije kulture, i šef Centra za proučavanje kulture i religije. Glavne oblasti njegovih istraživanja su savremene centralnoevropske i balkanske političke ideologije, supkulture, kolektivno sećanje i postsocijalistička nostalgija. Bio je gostujući profesor na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu (2002. i 2003), na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku (2009. i 2014), na Sveučilištu u Rijeci (2015) i na Univerzitetu Jejl u Nju Havenu (2020). Kao Fulbrajtov stipendista bio je gostujući istraživač u Filadelfiji (2004/2005), u Holandskom institutu za napredne studije (2012) i u Remarkovom institutu Njujorškog univerziteta (2018). Uredio je (sa Dinom Abazovićem) zbornik radova Post-Yugoslavia – New Cultural and Political Perspectives (Palgrave, 2014). Pre ove knjige, u Biblioteci XX vek objavljeni su prevodi njegovih monografija Evroza – Kritika novog evrocentrizma (2007) i Titostalgija. Studija nostalgije za Josipom Brozom (2010) i knjiga Nebeska Jugoslaija: interakcije političkih mitologija i pop-kulture (2012), koju je napisao zajedno sa Vjekoslavom Pericom (2017)
Ovom studijom Mitja Velikonja postavlja temelje nove interdisciplinarne nauke – grifitologije. U prvom delu knjige autor nas uvodi u teorijske i metodološke probleme izučavanja grafita i street arta, a u drugom analizira primere postsocijalističkih grafita na Balkanu i u Centralnoj Evropi. Ove “studije slučlajeva” posvećene su grafitima sa nacionalističkim i ekstremnodesničarskim porukama mržnje, grafitima fudbalskih navijača i grafitima čije su teme Jugoslavija, osporavani heroji (Gavrilo Princip i Rudolf Majster), planina Triglav (kao politički simbol) i migranti.
“Politički grafiti i street art su pre svega politička umetnost, artivizam, specifična ulična veza između politike i estetike. Da rezimiram: oni su vizuelni politički činovi. Šta se, dakle, dešava kad politika “udari o zid”? Da li je čin grafitiranja onoga što je političko sâm po sebi dovoljan ili i poruka mora da bude eksplicitno politička? Ko ispisuje sprejom političke grafite, zašto, kako, protiv i za koga? Koje su osobenosti političkog grafitiranja, za kakve vizuelne ideologije se ono zalaže? Ukratko: šta je političko u kricima zidova savremenih gradova?” (Iz Predgovora)
Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama grafita koje je snimio autor.